Дана 23. априла, након вечерње службе у цркви у Новом Саду, заједница окупљена око некадашњег часописа, а данас интернет сајта „Ново Видело” сабрала се да молитвено обележи 70. годишњицу упокојења блаженопочившег нам учитеља и путовође Димитрија Љотића.
На спомену души уснулог слуге Божијег Димитрија окупило се 30-ак поштовалаца и следбеника његове вечно актуелне мисли, а саму заупокојну службу служила су два свештеника. Након службе, свештеник је одржао пригодну беседу, у којој је подсетио све присутне на мисао вечно актуелну за српски народ, мисао изложену у књижици „Светло истине”, збирци предавања Димитрија Љотића одржаних у Словенији 1945. године, која нас све упућује ка Христу и Јеванђељу. Свештеник је навео и да је први пут после 85 година, након деценија комунистичког ропства, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу извршено освећење бригадних застава Војске Србије, што је догађај без преседана у новијој историји српског народа.
„То је четврто свечано освећење српских војних застава у три последња века, односно од оснивања модерне српске државе, због чега је овај догађај још важнији и величанственији“, напоменуо је свештеник и подсетио присутне на улогу свештенства и Цркве у Другом светском рату, а поготово на учешће великих црвених духовника у животу војника припадника Српског добровољачког корпуса.
Након беседе свештеника, реч су узели чланови заједнице око Новог Видела и том приликом истакли да је дивна околност то што се 70. годишњица Димитрија Љотића поклопила са великим хришћанским празником Цвети, даном уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим.
Том приликом смо се подсетили још једне важне чињенице, да је кнез Милош, такође на празник Цвети, на народном сабору у Такову огласио устанак против Турака. Управо тада, на Цвети 1815. године, почела је обнова српске државности.
„Са друге стране, празник Цвети јесте задивљујућ због владајућег духа којим су били преплављени становници древног града Јерусалима. Чувши да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, мноштво народа дошло је да дочека Спаситеља света“, речено је том приликом и додато да су једни дочекивали Христа с палминим гранчицама у руци, а други бацали своје хаљине на пут куда ће проћи. Истакнуто је и да је међу народом било много деце која су, иако нису знала да говоре, могла да осете присуство Богочовека и Љубав коју је Он носио са собом.
„Само неколико дана касније, исти они који су Христа дочекивали, сада су узвикивали ’Распни га, распни’, а то је било могуће због страха који паралише. Управо је тадашња мрежа шпијуна и доушника службе безбедности пуштена у народ, да шири страх и да промени владајући дух“, чули смо те вечери.
Наш задатак данас је, чули смо још, да се боримо против страха у нама, који је ирационалан и који је често производ манипулације разних смутљиваца и сарадника служби, да никада не дође до промене владајућег духа, а самим тим и смене трулог политичког система.
Заједница окупљена око Новог Видела прославила је у Новом Саду и своју крсну славу Светог великомученика и победоносца Георгија. Након резања славског колача и призивања свештеничког благослова на заједницу, молитвама Светог Георгија, да свако од нас истраје у подвигу због којег је призван у овај свет, на скупу је речено да „и од тежег има теже, а од лакшег лакше“, те да сви требамо да се трудимо, а да ће Бог благословити сваку жртву.
Од присутних смо се подсетили да се кољиво припрема за покој душе предака и сродника, а да су многи наши духовни преци управо у ово време пре 70 година, након издаје Британаца, мучки пострадали на Кочевском рогу у Словенији, те да ми данас требамо да сведочимо да њихова жртва није била узалудна.
Основна мисао нашег окупљања, додато је на Слави, јесте заветна заједница коју морамо да очувамо у овом систему који ће постајати све гори, како дух индивидуализма све више дроби сваку заједницу, па и самог човека.
„Они хоће да нам униште безинтересну заједницу, јер друштво и заједница често нису иста ствар, чак друштво и његов систем институција понекада стоји насупрот заједници“, наглашено је на скупу.
Заједнице постоје разне, али постоје и вредносне, окупљене око Господа Исуса Христа, као највеће вредности, али и са свим народним наслеђем које је остало, а које требамо да се трудимо да обновимо или да барем сачувамо, онолико колико то буде у нашој моћи, закључено је на прослави Светог великомученика и победоносца Георгија у Новом Саду.
