-ПОДСЕТНИК – САСЛУШАЊЕ ОПТУЖЕНОГ МУШИЦКИ КОСТЕ (изводи)

Kosta-Musicki.jpg

Kosta-Musicki musicki 2 proces 2 Čitanje_presude beogradski proces

Током тзв. „београдског процеса“ генерал Коста Мушицки суђен је као командант Српског добровољачког корпуса. Коста Мушицки осуђен је на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и појединих грађанских права.
Саслушаван 22. јуна 1946 године
Претседник: Наставља се претрес. Друже заставниче, уведите све малопређашње оптужене и оптуженог Косту Мушицког. (У салу улазе оптужени који су до одмора присуствовали претресу и оптужени Коста Мушицки) Оптужени Мушицки, приђите Суду. (Оптужени Мушицки прилази и клања се најпре Суду, затим одбрани и тужиоцу) Јесте ли разумели оптужницу?
Оптужени Коста Мушицки: Јесам.
Претседник: Осећате ли се кривим?
Оптужени: Не осећам се.
Претседник: Јесте ли ви 1941 године постали командант српске добровољачке команде?
Оптужени: Јесам, у другој половини септембра 1941 године.
Претседник: Јесте ли ви ту команду формирали?
Оптужени: Јесам.
Претседник: На чији сте се позив примили тога посла?
Оптужени: Команду сам формирао по наређењу претседника владе генерала Недића…
Претседник: Можда нисте добро разумели питање. На које вас је људе упутио Милан Недић да вам буду у помоћи око организације српске добровољачке команде?
Оптужени: Ту је у питању један неспоразум. Он ме је упутио ради детаљних упутстава Олћану. Али само за формирање, а не да ми буде и од помоћи. То су биле претходне информације.
Претседник: Је ли вам казао том приликом да ће вам Олћан дати
и податке за прве људе?
Оптужени: Казао ми је да је већ око 500 људи осигурано, добровољаца који су се претходно пријавили, односно који су пријављени од стране претседника „Збора“ Димитрија Љотића. Рекао је да су то људи који су осигурани за команду.
Претседник: Је ли вас у том погледу упућивао и на Љотића?
Оптужени: На Љотића није ме упутио. Био је само један случај договора. Приликом подношења мојих предлога за команданте консултовао сам се са њим. То је управо једини његов удео у циљу дејствовања, приликом образовања команде, а за остало није било више разлога.
Претседник: Које је људство и одакле је то људство које је сачињавало прво језгро српске добровољачке команде?
Оптужени Мушицки: Људство је било из целе земље, а 500 добровољаца, који су првих дана ступили, махом су били из Београда.
Претседник: Је ли било међу њима и неких омладинаца из Смедерева?
Оптужени: Био је један одред који је постојао пре формирања корпуса. Њега је састављала смедеревска радна група за обнову земље.
Претседник: Је ли то била прва група која је ушла у састав корпуса?
Оптужени: Она је постојала и пре.
Претседник: Је ли то била прва група која је укључена у састав добровољачког корпуса?
Оптужени: Јесте.
Претседник: Је ли вам било познато да је та група састављена од љотићеваца?
Оптужени: Ја нисам био извршио детаљан преглед и нисам тачно знао, али свакако да је међу њима било много Љотићевих омладинаца.
Претседник: Је ли већина чланова добровољачке команде у прво време била љотићевски настројена?
Оптужени: Српски добровољачки корпус имао је одобрење на 1.500 људи. Од тих 1.500 био је попуњен онај број који је био предвиђен и од тог броја њих 500 било је љотићеваца, дакле однос је био 1 : 2, а доцније кад се тај број повећао на 5.000 тај се је однос смањио на 1: 10.
Претседник: Јесу ли први људи које сте добили преко Олћана и Љотића били чланови „Збора“?
Оптужени: Јесу.
Претседник: Јесте ли били упознати с том чињеницом?
Оптужени: Јесам.
Претседник: Је ли Љотић наредио својим присталицама да одмах оду код вас.
Оптужени: Они су се јавили у команду преко прихватних комисија које су вршиле упис у добровољце…
…Претседник: Од кога су ти одреди били снабдевани оружјем и спремом?
Оптужени: Цела опрема, ту спада и оружје, која се није могла у земљи да набави, купована је од окупатора тј. од Немаца.
Претседник: Ко је куповао?
Оптужени: Влада.
Претседник: Коју спрему?
Оптужени: Све оно што се није могло у земљи да изради и набави, у првом реду оружје и муницију.
Претседник: Нису ли Немци били ти који су снабдевали оружјем добровољачку команду тих 10 одреда. Упозоравам вас на извесну контрадикцију између вашег исказа у истрази и вашег казивања данас на претресу. Ви сте тада казали: Од Немаца смо добијали само оружје и делове спреме која се није могла набавити у земљи, све остало је набављала влада.
Оптужени: Ми смо добили оружје, али то је обрачунато.
Претседник: Од куд знате?
Оптужени: О томе сам чуо од претседника владе…
Претседник: Јесу ли ови одреди учествовали у борби против партизана?
Оптужени Мушицки: Јесу.
Претседник: Јесу ли ови одреди учествовали заједно са Немцима у борби против партизана?
Оптужени: У 1941 години били су ретки случајеви. Први случај био је око 13 новембра али доцније су учествовали.
Претседник: Какви ретки случајеви? На шта мислите кад кажете: ретки случајеви?
Оптужени: На заједничко учествовање у борби једновремено са окупатором.
Претседник: Је ли било више случајева, сем ових ретких?
Оптужени: Ја сам први пут сазнао за случај 13 новембра.
Претседник: Је ли било случајева да су сами добровољци учествовали у борби против партизана?
Оптужени: Први талас који је ишао од Београда ка југу, против њега сам се борио, без учешћа са окупатором. Понављам да сам за први случај сазнао 13 новембра.
Претседник: Јесу ли ваше јединице и под вашим руководством учествовале у операцијама заједно са Немцима, са казненом експедицијом против слободне територије у Западној Србији, то је сектор Чачак – Ужице?
Оптужени: У офанзиви Немаца против ужичке територије учествовале су српске јединице саме, са задатком да позаузимају те територије, поседну гарнизоне у важнијим местима. Борбених сукоба у првим линијама није било. Било је борбе и сукоба појединачних снага са мањим јединицама у позадини, које су се распрсле и пробијале кроз фронт.
Претседник: Јесте ли увидели тада да сарађујете са окупатором против свога народа?
Оптужени: Ја никада нисам, г. претседниче, увиђао да сам учествовао са окупатором против свога народа. Ја сам учествовао напоредо са окупатором за спасавање свога народа, а противници који су били на другој страни, били су само један део овога народа, нису били цео мој народ.
Претседник: Је ли онај део на коме сте били ви био цео народ?
Оптужени: Ја бих пре рекао, према оним подацима са којима бих могао располагати и који се могу реконструисати, да је огромна већина народа била на овој страни.
Претседник: На којој? Партизанској или са Немцима?
Оптужени: На страни владе Недића. Тада се рачунало са онима који су били ван територије Србије да их је могло бити око 20.000 у односу на целокупно становништво, док сви они који се нису определили за устанак и који нису узели оружје у руке и отишли у шуму, ти су били уз Недића…
Претседник: Зар вам није било јасно, онога момента, кад вас је Недић позвао и поверио овакву организацију, кад је он отворено колаборирао са окупатором и извршавао његове директиве, кад треба да постанете са својим одредом оружана снага такве једне политике, оружана подршка такве једне политике, кад примате оружје и муницију директно, како малочас рекосте, из немачких магацина, зар вам није било јасно, да ви почињете да служите окупатору?
Оптужени: Не, господине претседниче, јер ја сам био увек свестан да је ред и мир био потребнији моме народу, него окупатору. Окупатор је тиме врло мало себи помогао, док смо ми својим учешћем и тиме што смо се заложили за спасење свога народа у већем степену послужили своме народу.
Претседник: Како тумачите то „спасење народа“ кад ваше формације заједно са фашистичким окупатором учествују у борби против оних људи који су се дигли против окупатора?
Оптужени: Просто, сасвим просто. Устанак, ма какав он био није могао у 1941. години, а ни доцније у току развоја да рачуна на ма какав трајан успех. Окупатор је за сваку агресију поступао безобзирно брутално. По примерима на целој територији српства, где је Србин био стављен потпуно ван закона, шта би тек имао да дочека Србин ако би се окупатор на српство оборио безобзирно.
Претседник: Јесу ли Срби у Србији били стављени ван закона?
Оптужени: Тако дуго док год нису почели немири било је сношљиво и тек немири су изазвали реакцију.
Претседник: Чију реакцију?
Оптужени: Окупатора.
Претседник: Какву?
Оптужени: Безобзирну и бруталну према народу, одмазду према народу.
Прбтседник: Наведите нам примере те бруталне одмазде?
Оптужени: Мачва.
Претседник: Онда?
Оптужени: Скела.
Претседник: Онда?
Оптужени: Крагујевац, Краљево.
Претседник: У реду. Објасните нам како долази до тога да у тим одмаздама над српским народом заједно са окупатором учествују ваше јединице, на пример одред добровољачки под командом Марисава Петровића у заједници са окупатором врши масакрирање 7.500 грађана у Крагујевцу?
Оптужени: Дозволите да кренем мало унапред.
Претседник: Не, задржите, се код ове тачке и пошто ту тачку објасните крените унапред. (Смех у дворани) Је ли Марисав Петровић учествовао у покољу у Крагујевцу?
Оптужени: Марисав Петровић није учествовао у покољу у Крагујевцу, већ је учествовао у спасавању Крагујевчана за време покоља. Он је лично 950 Крагујевчана извукао из оних група које су већ биле одређене да буду побијене 950, господине претседниче, Марисав Петровић би за тај случај требало да добије 950 медаља. Можда је Марисав Петровић могао да има неку другу кривицу, али конкретно и необориво он је у Крагујевцу спасао 950 људи.
Претседник: Према томе, је ли исто тако необориво и то да је приликом покоља у Крагујевцу заједно са окупатором био и одред Марисава Петровића, који је под вашом командом био, је ли необориво да је Марисав Петровић у томе покољу заједно са окупатором био у Крагујевцу на лицу места?
Оптужени: Ја сам то сазнао тек од иследника. Ја нисам за то унапред знао, али могу да тврдим да Марисав Петровић није учествовао у покољу, него у спасавању Крагујевчана.
Претседник: А када сте сазнали за спасавање Крагујевчана?
Оптужени: Неколико дана после извршеног чина.
Претседник: Ово је више питање тужбе које ћу да вам поставим. Да ли би били ради да вас пребацимо у Крагујевац да би рекли Крагујевчанима да је Марисав Петровић спасао 950 људи од покоља, који је вршио заједно са окупатором?
Оптужени: Немам никаквог разлога да се плашим једног или другог, говорим чињенице, говорим оно што сам знао и што знам. Нисам још завршио. Марисав Петровић није стајао под мојом командом.
Претседник: Он је био под вашом командом и био је командант одреда.
Оптужени: Није био под мојом командом и он уопште није био постављен за команданта одреда. Он је био у саставу једног од одреда који су били упућени у Аранђеловац…
Претседник: У каквом је складу ово ваше казивање кад се ради о борцима са окупатором и његовим слугама са вашим казивањем о залагању за сваку српску главу? Значи да цифра од 50 људи не значи ништа?
Оптужени Мушицки: Ја нисам имао никакву службену функцију ту.
Претседник: Јесте ли ви били командант добровољачких одреда у тој операцији?
Оптужени Мушицки: Ја сам то сазнао од добошара.
Претседник: Приликом похода од Краљева до Чачка јесте ли били стално уз немачки штаб?
Оптужени Мушицки: Нисам имао никакав борбени задатак.
Претседник: Јесте ли били командант одреда?
Оптужени Мушицки: Јесам.
Претседник: Јесте ли били стално на челу колоне и ушли као први у Чачак?
Оптужени: Јесам.
Претседник: Јесте ли учествовали у раду двадесеторице одабраних грађана, како кажете, у Чачку?
Оптужени: Нисам, јер нисам познавао Чачак.
Претседник: Јесте ли интервенисали у том одбору?
Оптужени: Није било разлога. Интервенисао сам идућег дана код оних случајева који су били опаснији.
Претседник: Упозоравам вас да сте у истрази у неколико махова казали да сте самоиницијативно одлазили у тај одбор?
Оптужени: Ја нисам могао учествовати.
Претседник: И да сте интервенисали по цену тога да и ви изгубите главу?
Оптужени: То је било идућег дана, господине претседниче.
Претседник: Добро, јесте ли интервенисали за оне за које није постојала опасност?
Оптужени: Ја сам поставио свога посматрача, који је идућег дана био у близини те комисије и кад је било опасно он ме је из вароши позивао, ја сам дошао и интервенисао.
Претседник: Јесте ли учествовали у том одбору?
Оптужени: Нисам.
Претседник: Јесте ли учествовали у раду тога одбора од 20 грађана кад сте интервенисали?
Оптужени: То је била приватна интервенција.
Претседник: Докле сте остали?
Оптужени: До 8 или 9 увече, кад сам ухапшен…
Претседник: Јесте ли приликом оснивања српског добровољачког корпуса постали командант?
Оптужени: Јесам.
Претседник: Јесу ли ваше јединице широм целе Србије бориле се против народноослободилачког покрета, против партизана?
Оптужени: Бориле су се против партизана и свих устаничких одреда који су са истим тенденцијама изазивали непријатељску одмазду…
Претседник: Јесу ли ваше јединице учествовале у блокади села, претресу терена, хапшењу и пљачки цивилног становништва, присилној мобилизацији за ваш добровољачки корпус, у насилном одвођењу становништва у концентрационе логоре?
Оптужени: Дозволите ми тачку по тачку. У блокади села су учествовале јер је то тесно везано за систем герилских операција; у претресу терена су учествовале. Масовна хапшења уколико нису у питању заробљавања, превентивна заробљавања могу бити и у хапшењу и у заробљавању.
Претседник: Је ли било масовних хапшења?
Оптужени: Ја допуштам да је било, али је питање шта значи то масовно. Масовних убистава није било.
Претседник: А индивидуално?
Оптужени: Ако је који случај био, морао је доћи до мене и ја бих против таквог случаја поступио по свој строгости закона.
Претседник: А ако је било каквог случаја који није дошао до вас?
Оптужени: Убиства нису била. Сукобе у борби не могу сматрати за убиства.
Претседник: А батинања, премлаћивања?
Оптужени: Било је од Марисављевог одреда.
Претседник: Је ли било пљачке цивилног становништва?
Оптужени: Масовног убиства није било. Пљачке није било. Ја хоћу да изнесем два примера симптоматична за поступак батаљона. Један је човек стављен под преки суд за крађу чарапа.
Претседник: Је ли пљачкано цивилно становништво?
Оптужени: Није.
Претседник: Је ли била присилна мобилизација?
Оптужени: Није било присилне мобилизације, него је наређена регрутација од стране владе пред крај 1943 године.
Претседник: Је ли одвођено становништво у цивилне логоре?
Оптужени: Није. Сваки политички рад у нашим јединицама био је забрањен. У егзекутиву нисмо смели да се мешамо. Ако је било хапшења, спровођење хапшеника нису вршиле наше јединице.
Претседник: Јесу ли ваше јединице спроводиле репресалије?
Оптужени: На које мислите?
Претседник: Знате шта је репресалија: пљачка, паљевина, убиство, премлаћивање, силовање, одвођење.
Оптужени: Од свега тога била је туча која је била забрањена.
Претседник: Јесу ли ваше јединице у заједници са СДС, бугарским окупационим трупама и немачким фашистичким трупама учествовали у операцијама у Јабланици и Топлици јула 1944 године?
Оптужени: Јесу.
Претседник: Је ли вам познато да је та читава операција на челу са Немцима била казнена експедиција?
Оптужени: На сектору на коме су моје јединице биле није било тих симптома.
Претседник: Изгледа да су ваше јединице биле лепо васпитане.
Оптужени: Ја мислим да јесу. То је црвена нит нашег васпитног система која се провлачи кроз цео наш рад.
Претседник: Је ли та ваша црвена нит стајала под командом Немаца, по чијем је наређењу и радила?
Оптужени: Извршне наредбе сам ја добијао само од претседника владе.
Претседник: А он од кога?
Оптужени: Претседник владе је примао и добијао захтеве од стране Немаца, а ако је који усвојио спроводио је мени.
Претседник: Да ли је могао Недић да изврши померање добровољачких трупа са једног места на друго без пристанка Немаца?
Оптужени: Није могао. На окупираној територији…
Претседник: Је ли српски добровољачки корпус био партиска војска фашистичке организације „Збор“?
Оптужени: Најодлучније поричем то, господине претседниче…
Претседник: Чујте даље (чита): „Корпус је стајао под искључивом командом заповедника за Србију.“
Оптужени: Савршено нетачно.
Претседник: (чита): „А Недићева влада није могла уопште употребити у било које сврхе без знања и одобрења заповедника Србије.“
Оптужени: Од те целе реченице само је тачно, „да Недићева влада није могла да употреби.“
Претседник: Обратите пажњу шта говорите. Имате ту чланове владе, имате Драгог Јовановића који тачно зна ту организацију, Михаиловића који је такође тачно знао под чијом је командом стајао српски добровољачки корпус. Било би незгодно да се са свима суочите.
Оптужени: Господине претседниче, те су ствари тако јасне да уопште нема икакве бојазни да се суочавам ма са ким. Ја сам замолио мога браниоца да потражи службени документ из кога се види тачно под чијом је командом стајао Српски добровољачки корпус. Као и свака друга уредба, она је морала да прође кроз све могуће инстанције и установе окупатора да би се сагласио. У тим статутима је тачно регулисано чија је организација. Ја се надам да ће ми то бранилац моћи да набави.
Претседник: Ви рекосте мало час да је Српски добровољачки корпус био она „црвена нит васпитног система“. Је ли тако?
Оптужени: Ја сам рекао да је поступак са народом…
Претседник: Не, кад сам вас питао о квалитету јединица ви сте рекли да је тај васпитни систем који је спровођен у српском добровољачком корпусу црвена нит оног васпитног система који се уопште хтео да примене.
Оптужени: У односу поступања према народу.
Претседник: Је ли то „црвена нит васпитног система“, да су ваше јединице тако васпитане вршиле блокаду села, претресање терена, масовна хапшења, убијања, пљачку, пребијања, радиле са окупатором, учествовале у казненим експедицијама итд.
Оптужени: Ја сам рекао шта је од свега тога тачно, оне су вршиле борбене радње и оно што је у тесној вези са борбеном радњом. Оно што може да се узме као грешка, то је била туча која је била забрањена…
…Претседник: Јесу ли у то време у Јулиској Крајини вршена насиља и пљачкања према становништву?
Оптужени: И то је савршено произвољно. Ја мислим, чак смем и да тврдим, да је наша јединица… То је територија која је била под окупацијом Италијана, народ је трпео… Ја могу да тврдим да смо ми били нај….
Претседник: Јесу ли вршена пљачкања?
Оптужени: Нису, на против.
Претседник: Шта – на против?
Оптужени: Уживали смо највеће симпатије.
Претседник: То сте могли да кажете. Јесте ли се ви ставили са својом јединицом под команду Драже Михаиловића?
Оптужени: Јесте.
Претседник: Какав је назив добила јединица у коју сте ви ушли заједно са Љотићевим добровољачким јединицама, четницима и осталима?
Оптужени: То је био истакнути део врховног штаба Југословенске војске у отаџбини.
Претседник: А како се војна формација називала?
Оптужени: Нетачна је констатација у оптужници. Српски државни корпус је добио назив „Шумадиска дивизија“, а не цела група, и то 1. маја.
Претседник: Јесте ли приликом борби са једницима Четврте југословенске армије заједно са Немцима учествовали?
Оптужени: То је била та фаза у оном моменту, када је постало јасно да је крај Немачке, да би наше учешће у борби против јединица, које надиру из Југославије, помагало само Немце. И ја сам наредио повлачење у Фриул. А борба би била немачки интерес.
Претседник: Нисте хтели да штитите немачке интересе?
Оптужени: Нисам хтео да их чувам.
Претседник: Јесте ли сматрали да је то моменат, је ли то био моменат за општи устанак?
Оптужени: Још није био наступио, али је био при крају, јер кад смо прошли кроз Јулиску Крајину разоружавали смо Немце и први пут смо успели да се наоружамо са борним колима.
Претседник: Разоружавали сте Немце? Јесте ли их хватали живе?
Оптужени: Поштедео сам их.
Претседник: Кога сте поштедели?
Оптужени: Заробљене.
Претседник: Које заробљене?
Оптужени: Заробљене Немце, а делом смо их предавали даље…
Претседник: Зашто нисте поубијали Немце?
Оптужени: Није било разлога, није било борби. Они су добровољно предали оружје и није било разлога да убијемо човека кад не постоји разлог.
Претседник: Јесте ли ви заједно са Љотићем, а у заједници са Гестапоом радили на оснивању школе и опреме командоса који су имали за задатак да врше саботажу, шпијунажу, терористичке акте итд?
Оптужени: Нисам, нити као командант ни као приватно лице.
Претседник: Јесу ли људи из ваших јединица били у овим диверзијама?
Оптужени: Било је извесних људи који су без мога одобрења и мога заступника, самовољно напустили команду, у Београду, а не у Јулиској Крајини. Напротив, ја сам одбијао учешће, кад сам био чак под пресијом присиљен да дадем пристанак.
Претседник: Јесте ли ви за време бављења у Словеначком Приморју и Јулиској Крајини имали официрску школу?
Оптужени: Јесам, али то су били курсеви, а не официрска школа у том смислу.
Претседник: Да ли је на курсевима предавао и Димитрије Љотић?
Оптужени: Он је био …
Претседник: Је ли на курсевима предавао и Димитрије Љотић?
Оптужени: И он је предавао, као официр команде. Он је био потпуковник.
Претседник: Какав је циљ био курсева?
Оптужени: Курсеви су били разноразни, за десетаре, официрски курс, облигациони, обавештајна служба и друго.
Претседник: Је ли се изучавала герила?
Оптужени: Герила? Као предмет сваког војничког курса.
Претседник: Је ли се изучавало како се у позадини непријатеља дејствује?
Оптужени: Не.
Претседник: Је ли се изучавало како се дижу мостови?
Оптужени: Није било никаквих минерских курсева. Чисто пешадиски курсеви.
Претседник: Је ли истовремено при тој школи постојао и курс за просветаре?
Оптужени: Био је један просветни курс.
Претседник: Јесте ли ви предавали?
Оптужени: Нисам…
Претседник: А што ви знате практично о такозваним командосима где су они учествовали на курсевима, где су лица из ваших јединица изображавала се за командосе.
Оптужени: Господине претседниче, ја сам напоменуо да та група која је требала да се упути у Србију није имала везе ни са командом ни са мном, као са командантом ни као са приватним лицем.
Претседник: Чије везе?
Оптужени: То су људи који су упућени из моје команде из грађанства и из цивила.
Претседник: Какав је био задатак те групе?
Оптужени: Та група, као што сам накнадно сазнао, имала је задатак да се помоћу падобрана спусти у Србију са чисто информативним задатком, и због тога није упућена у Србију зато што еу Немци захтевали од Љотића да они буду непосредно са овом групом у безжичној вези. Он се није хтео с тим сложити, јер се плашио да ће Немци те командосе злоупотребити и на томе се разбило. Они су враћени, односно упућени у Илирску Бистрицу.
Претседник: А је ли ипак једна група отишла за Србију?
Оптужени: Није.
Претседник: Нисте чули?
Оптужени: Не…
Претседник: Ви сте малочас рекли да сте сматрали да Србија сама ништа не може да уради, да треба прикупљати снаге и да у даном моменту удари на Немце.
Оптужени: Извините, молим вас, ја вас нисам разумео.
Претседник: Кажете да се вршила организација трупа, наоружање, одржавао ред и мир, да се у даном моменту удари на окупатора?
Оптужени: Јесте.
Претседник: Када је требало да наступи тај дан и моменат по вашем мишљењу?
Оптужени: Господине претседниче, требало је да наступи прво у случају приближавања фронтова.
Претседник: Чијих фронтова?
Оптужени: Борбених фронтова, фронтова где се могу водити одлучне битке, то јест до момента десанта или приближавања истог фронта према Србији.
Претседник: Да ли је наступио моменат приближавања источног фронта према Србији?
Оптужени: Тај случај је наступио.
Претседник: Када?
Оптужени: Већ у месецу септембру 1944 године. А зато што смо ми изнутра били несложни нисмо могли да рачунамо да ће нас и источни савезник да разуме. Ми нисмо хтели да се боримо даље у Србији већ, пошто је престала наша мисија са одласком окупатора, ми смо напустили нашу земљу…
Помоћник тужиоца: Малопре рекосте супротно, а ево овде говорите да сте у сарадњи са немачком војском ишли по унапред предвиђеном плану.
Оптужени: Тачно, ту нема контрадикције.
Помоћник тужиоца: Ноторна је ствар да је СДК био Љотићева војска.
Оптужени: То није.
Помоћник тужиоца: Ви покушавате да порекнете, али ја сам то читао у „Српском народу“. Ја сам хтео да питам ко су били просветари?
Оптужени: Ја категорички тврдим да није истина да је СДК био Љотићева војска.
Помоћник тужиоца: Кад се називао СДК да ли су то били само добровољци?
Оптужени: Пред крај 1941 године вршена је регрутација.
Помоћник тужиоца: Шта значи регрутација, да ли је то добровољно или принудно?
Оптужени: То је била регрутација.
Помоћник тужиоца: Да, али регрутација није добровољна него принудна. Ко су били просветари?
Оптужени: Махом и искључиво из Љотићевог покрета.
Помоћник тужиоца: Има извештаја у којима стоји да су просветари били најизразитији припадници „Збора“.
Оптужени: То је тачно да су били скоро највећим делом и искључиво, али нису сви.
Претседник: Је ли има одбрана каквих питања?
Бранилац Ђорђе Ћирић: Шта сте до окупације радили?
Оптужени: Мене је мобилизација затекла у Славонском Броду. Ја сам од тога времена чекао на наређење Врховне команде за упутства. После подне проглашена је тзв. НДХ, а идућег дана, то је било 11., на мене су усташе извршиле пресију да спречим рушење Савског моста. Ја не само да нисам спречио, него сам наредио командиру моста да добро пази и наравно мост је после одлетео у ваздух. Ја сам после тога пошто нисам могао преко Брода да пређем у Босну, покушао сам да се пребацим преко скеле. Том приликом ухапшен сам од стране усташа, осуђен на смрт и само благодарећи срећним околностима успео сам да се извучем.
Бранилац: Ко вам је помогао?
Оптужени Мушицки: Помогао ми је један капетан који је био дежурни и на служби у домобранској војсци, јер усташе тада још нису знали да могу радити што хоће. И благодарећи његовој енергичној интервенцији он је наредио да ме стражарно спроведу у Загреб. Они су на то једва пристали после неколико сати натезања. После десет дана пуштен сам из Загреба, јер је утврђено да немам никакве кривице. Тачно је оно што је рекао г. судија да сам био код Будака. Био сам код њега да га замолим за интервенцију, јер је моја ташта добила наређење да за један сат напусти прадедовско имање. Она је добила нервни напад и није могла кренути на пут. Због тога је полазак њен одложен за један дан. Ја сам искористио то време и отишао код Будака молећи га да интервенише у ствари моје таште. Он ми је ставио у изглед да могу да спасем њено имање, а то је било велико имање под условом ако ступим у хрватску војску.
Претседник: Како у Хрватску војску? Ваљда у Павелићеву војску.
Оптужени: У Хрватску војску. То се онда звало Независна држава Хрватска.
Претседник: Је ли у Павелићеву војску?
Оптужени: У Хрватску војску. Али, ја сам то одбио са презиром. Неколико дана после тога био сам пуштен…
Бранилац: Ко вас је позвао на састанак код Недића?
Оптужени: Позван сам од стране Недића.
Бранилац: Како је он сазнао за вас? Је ли му Љотић то рекао?
Оптужени: Вероватно.
Бранилац: Јесте ли и како приступили Недићу на том састанку?
Оптужени: Ја сам на том састанку приступио Недићу. Он ми је саопштио да ме је одредио за команданта Српског добровољачког корпуса, који ја треба да формирам.
Оптужени: Ја сам имао много разлога да се колебам и да одбијем понуђени ми положај, али сам га ипак примио.
Бранилац: Шта вам је после тога говорио?
Оптужени: Објаснио ми је целу ситуацију у Србији. Рекао је да смо ми у том првом периоду рата између нас и Немачке привукли на себе више од 40 немачких дивизија, које су биле предвиђене за напад на Совјетски Савез, и које су морале да скрену на Балкан, и да је тиме Немачка изгубила 6-8 недеља, што је било пресудно за цео рат.
Бранилац: Је ли он рекао: да смо ми своју улогу добро одиграли?
Оптужени: Рекао је, као и то да сада није моменат нашег поновног ступања на сцену. Објаснио је да је ситуација тада била за нас врло опасна. Хитлер је ставио Србију ван закона. Сваки Немац могао је да ради шта је хтео. Али, и ако је ситуација у Србија била веома опасна, живот у Србији био је ипак сношљив.
Претседник: Оставите то и немојте падати у контрадикцију. Кажете да је Хитлер хтео да уништи Србију и да је ставио ван закона, а овамо опет кажете да је у Србији тада било сношљиво стање.
Бранилац: Молим вас, допустите му да одговори на моје питање. Шта вам је, оптужени Мушицки, Недић тада још говорио?
Оптужени: Рекао је да ће на сваки акт оних који врше нападе на Немце непријатељ наступити брахијално са најгрубљим сретствима одмазде. За устанак, рекао је он, није било никаква изгледа на успех. Међутим, устанак је почео у лето 1941 године.
Бранилац: Да ли сте знали ви за тај устанак и како су се ти сукоби претстављали, да ли као борба партизана или одреда Драже Михаиловића?
Оптужени: То су били немири на политичкој бази. Тако је то изгледало.
Бранилац: Да ли сте чули да су учествовали само одреди Драже Михаиловића?
Оптужени: Не, нисам чуо.
Бранилац: Добро. Шта вас је руководило да ириступите формирању тих одреда?
Оптужени: Као што се зна ситуација је била тешка, а последице доводиле су до страдања српског народа.
Бранилац: Које језике ви говорите?
Оптужени: Немачки, мађарски и француски, а служим се енглеским и нешто италијанским.
Бранилац: Да ли вас је можда због тога узео Недић?
Оптужени: Јесте. Вероватно.
Бранилац: Ви сте свршили неку подофицирску или официрску школу још за време Аустрије?
Оптужени: Техничку војну академију…
…Бранилац: Да ли је та обавеза о пријављивању утицала на вашу одлуку да се примите тога положаја, да евентуално не би отишли у ропство, јер су Немци многе одводили у ропство?
Оптужени: Неких нарочитих разлога није било.
Бранилац: Ви сте Недићу казали да нисте способни да командује те једном таквом јединицом пошто нисте пешадиски него инжењерски официр и да ли вам је обећао да ће вам доделити једног помоћника?
Оптужени: Ја сам му рекао да сам инжењерски официр, управо железничар и да сам се само бавио изградњом пруга и мостова и да немам неких наклоности за борбене јединице. Он је тада обећао да ће ми дати једног стручњака.
Бранилац: Ко је вама издавао наређење?
Оптужени: Изрично претседник владе.
Бранилац: А ко је њему издавао наређење?
Оптужени: Знам да су му давали наређења и Немци, али знам да је примао само она која су у интересу српског народа.
Бранилац: Да ли вас је Недић лично помагао на терену?
Оптужени: Не.
Бранилац: А приликом операција на Руднику?
Оптужени: Не, он није излазио на терен.
Бранилац: Да ли је долазило до неких наређења за операције ван вашег знања?
Оптужени: Начелно то није било.
Бранилац: Какву су улоГу код вас имали просветари, који су били Љотићеви људи, да ли су то били иста врста политичких комесара и због чега сте долазили у сукоб са тим људима?
Оптужени: Просветари су били махом љотићевци. То су били интелектуалци који су за те положаје били најпозванији. Ја сам био официр од позива и нисам могао да схватим да се неки други, већи ауторитет меша у војне јединице.
Претседник: То није важно. Молим вас, браниоче, постављајте
конкретна питања.
Бранилац: Да ли су ти људи нешто радили на своју руку када су били на терену?
Оптужени: Они су иступали често пута и због тога сам долазио у сукоб с њима.
Бранилац: Је ли због тога Љотић интервенисао и изглађивао те сукобе?
Оптужени: Ја сам због тога имао често објашњење с њиме.
Претседник: Постављајте, молим вас, конкретна и прецизна питања, јер ви не постављате питања него дајете одговоре.
Бранилац: Кажите нам да ли је Недић веровао у победу Немаца када вас је позвао?
Оптужени: У току тога разговора Недић ми је казао да се је наша улога завршила за први период рата, а да ћемо понова ступити на сцену у погодном часу.
Бранилац: Од када је Марисав Петровић у Љотићевим одредима, да ли је он у месецу јуну имао свој одред са којим је самостално оперисао?
Оптужени: У јуну мислим да није. Марисав је дошао у Београд у септембру или октобру и упућен је у Аранђеловац.
Бранилац: Да ли вам је познато због чега је вршена казнена експедиција у Крагујевцу?
Оптужени: Ја нисам знао, али сам доцније накнадно чуо…
Претседник: Молим вас пређите на друго питање, јер то није од интереса за Суд шта је он накнадно чуо.
Бранилац: Дозволите му да каже шта је накнадно чуо.
Претседник: Па то сте и ви могли чути, јер сте живели овде за време окупације, али то за Суд није ни мало интересантно. Шта је он чуо није важно. Он је могао чути много што шта, него је важно овде да испитујемо оптужницу.
Бранилац: Ко вам је давао наређење за акцију?
Претседник: То је питање већ рашчишћено.
Бранилац: Зашто су вас одредили да пратите немачке одреде и да будете пратилац ваших одреда на терену?
Оптужени: Ја сам то већ објаснио, да распоређујем одреде по гарнизонима.
Бранилац: Да ли су вас Немци признавали за команданта корпуса?
Оптужени: Нису.
Претседник: Јесте ли ви били постављени за команданта добровољачког корпуса и добровољачке команде у сагласности са Немцима? И да ли је могао један такав командант бити постављен без сагласности с Немцима?
Оптужени: Ја то не знам.
Претседник: Оптужени Јовановићу, устаните, оптужени Динићу устаните и приђите Суду. Да ли су, оптужени Јовановићу могла у току окупације од стране Недића да се врше постављења команданата јединица ранга оптуженог Мушицког без претходне сагласности Немаца?
Оптужени Јовановић: Као шеф државне безбедности постављао сам официре и унапређивао и нисам морао да тражим сагласност Немаца до ранга мајора.
Претседник: А преко тога?
Оптужени Јовановић: Морао сам да тражим одобрење од Немаца.
Претседник: Оптужени Динићу, као активном министру Недићеве владе је ли вам било познато да ли су се могла вршити постављења команданата ранга оптуженог Мушицког без претходне сагласности са окупатором?
Оптужени Динић: Ја морам да кажем да је постављење и унапређење официра Српског добровољачког корпуса вршено без мога знања.
Претседник: А како сазнање имате као члан владе?
Оптужени: Претпостављам да је морала бити сагласност Немаца.
Судија Лаковић: Коме сте достављали извештаје о вашем раду као команданта корпуса?
Оптужени: Само претседнику владе.
Судија Лаковић: И ником више?
Оптужени: Не.
Судија Лаковић: А Немцима?
Оптужени: Нисам.
Судија Лаковић: Мислим да сте у истрази друкчије казали.
Бранилац: Да ли сте приликом наступања немачке војске и ваших одреда на Ужичку републику пуштали људе кућама?
Оптужени: Јесам.
Бранилац: Како је текао ваш улазак у Чачак?
Оптужени: Ја сам успео при улазу у Чачак да једну групу заробљеника, на коју сам наишао,у току истога дана пустим. Они су били заробљени од стране Немаца и њих сам пустио истога дана. А исто тако и оне који су већ били осуђени од Немаца успео сам да пустим истога дана.
Претседник: Јесу ли то били заробљеници српског добровољачког одреда кад сте их ви пустили, или су били немачки?
Оптужени: Немачки командант милиције овластио ме је да их испитам и благодарећи моме испитивању и начину како сам их испитивао они су били пуштени.
Претседник: Питам вас због тога јер сте у истрази рекли: „Захваљујући доброти и увиђавности немачког команданта“ и тако даље.
Бранилац: Шта су вам казали Чачани после дан два кад сте се вратили са терена и да ли су Чачани стрељани док сте ви били?
Оптужени: За оно време из Групе оних који су саслушани није ни један стрељан.
Бранилац: А шта су вам Чачани после казали?
Оптужени: Не у Чачку, него много Година доцније, кад сам се сретао са појединим Чачанима, не знам како да се изразим, непријатно ми је да будем нескроман, али су ми добацивали и у појединим порукама које сам добивао, говорили: Ви ћете бити наш посланик…
Бранилац: Зашто сте у том периоду били ухапшени од стране Немаца и после осуђени?
Оптужени: Ухапшен сам што сам упутио два официра на Равну Гору ради информације за ступање у везу са Дражом Михаиловићем.
Бранилац: Јесу ли у томе периоду вођене операције са партизанима?
Оптужени: У томе периоду није било никаквих значајних операција на правцу Краљево – Чачак и није долазило до сукоба. Било је пушкарања са мањим групама и од тих јединица које су биле под мојом командом, неке су дошле у позадину.
Бранилац: Кад сте донели одлуку о евакуацији из земље?
Оптужени: Онога часа кад су се појавиле руске трупе на нашој источној граници.
Бранилац: Да ли сте имали сукоб са партизанима и како сте путовали?
Оптужени: Прошли смо кроз Срем до Осијека. У Срему смо дали партизанима до знања да желимо да прођемо без икаквог мешања у њихове послове. Било је мањих пушкарања, али није било већих сукоба.
Бранилац: Какву је улогу у Српском добровољачком корпусу имао Љотић?
Оптужени: Улога Љотића почиње 8. октобра 1944. године кад је по иступању из Србије обукао униформу пуковника и пријавио се на дужност.
Бранилац: Да ли сте ви учествовали у предлозима да се СДК стави под команду Драже Михаиловића?
Оптужени: То је само по себи јасно. Ја сам био командант корпуса и према томе сам имао и право одлучивања. Љотић је био мој потчињени официр, који је био лојалан и пажљив. Он је имао иницијативу по тим питањима, али није радио без мога одобрења.
Помоћник тужиоца: Значи да је Љотић имао вас да слуша.
Оптужени: Јесте, као потпуковник СДК.
Бранилац: Због чега је онај ваш батаљон ишао у Црну Гору?
Оптужени: Тај батаљон је ишао у вези са пројектом да се Србија и Црна Гора уједине. Ту мисију имао је министар Олћан, који је са тим батаљоном отишао у Црну Гору.
Бранилац: Какво је гледиште имао Недић по питању вашег стављања под команду Драже Михаиловића?
Оптужени: То је питање…
…Претседник: Да ли сте водили ви борбу против јединица Драже Михаиловића?
Оптужени: Водили смо борбу против свих оних који су изазивали реакцију окупатора, па према томе и против јединица Драже Михаиловића.
Претседник: Наведите неки пример ваше борбе против јединица Драже Михаиловића.
Оптужени: Ми смо се борили против јединица Драже Михаиловића све до средине 1944. године, а 8. октобра 1944. године донели смо одлуку о ступању под његову команду.
Помоћник тужиоца: Је ли та ваша борба против јединица Драже Михаиловића била борба за престиж?
Оптужени: Не, него као против јединица које су изазивале реакцију окупатора.
Претседник: А јесте ли се заједно с Немцима и Бугарима борили против Народноослободилачке војске?
Оптужени: Јесте, од средине 1944. године.
Претседник: А у априлу 1944, против II пролетерске дивизије?
Оптужени: Не.
Бранилац: Ко је омогућио нашој војсци да уђе у Трст пре савезничке војске?
Претседник: На коју то војску мислите?
Бранилац: Па на нашу садашњу војску, на Југословенску армију.
Претседник: Ко је омогућио Југословенској армији да уђе у Трст? Па, сама Југословенска армија. Ваше питање је неумесно. Ја мислим да је данас сваком пиониру јасно ко је кад и како ушао у Трст.
Бранилац: Али Мушицки је издао једну наредбу…
Претседник: Изгледа да је Мушицки са својим батаљоном одлучио рат… Постављајте конкретна питања.
Бранилац: С ким је Љотић долазио у додир у Јулиској Крајини?
Оптужени: Он је у Јулијској Крајини одржавао контакт са свима слојевима народа. Код нас је била тежња да са оним нашим народом, који је дуго живео у италијанском ропству, живимо у најбољим односима…
Претседник: Јесте ли ви пре рата били ађутант краљице Марије?
Оптужени: Био сам ађутант краља Петра, краља Александра и краљице Марије.
Судија Лаковић: Јесте ли пре рата читали фашистички Љотићев билтен?
Оптужени: Долазио је и до мене.
Претседник: Сматрате ли да су жртве народноослободилачке борбе у складу са постигнутим резултатима по интересе најширих народних маса?
Оптужени: Нисам разумео питање.
Претседник: Сматрате ли да су жртве народноослободилачке борбе у складу са постигнутим резултатима по интересе свих народа Југославије?
Оптужени: Ја сматрам да су жртве које су пале претеране и да је могло без њих да буде.
Претседник: На који начин?
Оптужени: Да се је устанак организовао на други начин, онако како смо га ми замишљали…

Подели са другима