Можда је боље одредити шта Светосавље суштински није, а што се често због идеолошких острашћености разних боја неправедно приписивало скупу идеја и ставова који чине Светосавље.
Светосавље није клерикализам. Светосавље није ни црквена верзија српског национализма. Националистичка идеологија нема везе са нашим народним духом, пошто јесте једна од идеологија западноевропских држава модерног доба, а српски државни и етнички идентитет је утемељен много пре формирања модерних западноевропских држава. За разлику од национализма, који је идеологија, родољубље је осећај љубави за свој род, своје ближње и као такво је блиско хришћанском моралу. Светосавље јесте и родољубље, али није национализам.
Светосавље, као наслеђе конкретног историјског и друштвеног деловања Светог Саве и преко њега целе лозе Немањића, јесте љубав према својим ближњима, тј. родољубље, али и свест о томе да друштво треба да се обликује што ближе идеалима хришћанског погледа на свет (суштински никада не може достићи тај идеал), с том оградом да тај хришћански поглед на свет мора бити утицајан само снагом својих аргумената, од којих је најјачи лични пример оних који тај поглед на свет заступају.
Ни клерикализам, ни национализам, већ социјални патриотизам јесте цивилно име за светосавску друштвену и политичку акцију данас.
