Пливамо све лошије у дивљој реци
Обале нигде у близини нема,
Док се беспомоћни у вртлогу даве
Жуто-Црвени тим у Нато се спрема.
Престоницом ходе „милосрдни анђели“
Што су нам „милосрдно“ уранијум слали,
Изађи народе и „достојно“ дочекај
Оне што су те „достојно“ клали.
Изађи Србине поклони се и извини
Ономе који ти је срушио кућу,
Пошаљи му поздраве и махни му руком
Јер те је „милосрдно“, оставио у беспућу.
И ти министре пружи му руку
Милосрђе његово тако давно је било,
Милосрдно је убијао српску децу
На таквој хуманости, захвали му мило.
Председниче, и ти, не окрећи главу
Поклони се гласно и часно кажи:
„Криви смо што милосрђа имали нисмо,
У модерном свету, само такво милосрђе важи“.
Такво милосрђе алтернативе нема
Према њему усагласимо стандарде наше,
Нико тако „милосрдно“ не осиромашује земљу
И нико тако „милосрдно“ народ не јаше.
Деструктивне снаге у нашем друштву
По милосрдној наредби нека се гасе,
Патријарху треба зачепити уста,
У модерном свету „милосрдно“ се пасе.
Милосрђу и хуманости никада краја,
Алтернативе му нема, па зато ћути,
Ако мислиш другачије води рачуна
Милосрдни анђели могу те чути.
А тек тада ће у правој мери
„Милосрђе“ њихово показати нама,
Док неинтегрисани заостало сламају
„Проевропски анђео“ милосрдно слама.
Само не знам да ли ћете чути
Глас невиног детета што на ноши седи,
Да ли вас још увек сећање служи?
Или у вама „милосрдно“ бледи?
Шта ћете рећи када је видите
Како на руци прстиће броји,
„За жртве и ране сами смо криви
Милосрдни анђео иза тога не стоји“.
Настрадали и жртве покајно ходе
Од „Милосрдног“ милосрђе траже
Он „милосрдно“ интегрише људе
Јер „милосрдни“ закони у свету важе.
После свега „цветићи“ су никли
Букети милосрђа и код нас живе
„Милосрдно“ урнишу поштени народ
„Милосрдно“ лажу и „милосрдно“ криве.
Вања Димитријевић
