Христос се роди, другови и другарице у Христу!
У озрачју витлејемске звезде, обасјана новим сјајем пред вама је нова „Искра“ као плод и труд новог обличја наше мисли, Задруге која Господњом вољом почиње својим животом у благим данима када славимо рођење Богочовека.
По ставовима и облику непромењена, у другачијем обличју јер не може „ново вино у мехове старе“.
Зашто Задруга и зашто „за друга“?
Задруга је организација верујућих хришћана која у већ поодмаклом 21. веку покушава дати одговоре који је стварни интерес њених чланова, ње саме.
Њој блиских и њој далеких; српског и других народа који живе у Србији и земљама њој блиским и њој далеким. Тим редом, јер је тај ред органски и животан.
Јер су наше вертикала и хоризонтала крстолике.
Наше мисли почињу и завршавају се Богом.
Ако се насмејао неко, нек пажљивије прочита.
Задруга ће одговоре дати, сведочити оно у шта верује и понудити свету.
Даље од тога није њено.
Ко је може чинити?
Верујући добре воље.
Зашто „за друга“?
За друга као за Другога.
Јер мој и идентитет сваког Задругара не постоји без Другога.
Он се испуњава и врхуни у литургији, али живи у служењу породици, комшијама, Задрузи, месту у ком живимо, народу којем припадамо и држави у којој живимо.
За другог и као за „другачијег“.
Као за Самарјанку, као за римског војника који је прогледао кад је пробо копљем Христа.
Служити Другачијем нудећи му пута и одговоре које тражи увек спремни да га пригрлимо.
Не гордећи се спремни да прихватимо добронамерну исправку.
Јасно је из свега реченог да мржње у нама нема и да је неће бити.
Други и другачији нису нам непријатељи.
Непријатељи, пак, највећи пријатељи су нам, јер ћемо кад склонимо скраму непотребне мржње са њихових речи, у њима препознати савет и поправити себе.
У чему је борба Задруге, онда?
Ми смо потомци оних који су слушали Светог владику Николаја Српског кад је рекао: „ Хоћеш ли да дођеш до слободе ратом, онда поведи рат против самог себе, па ако овај рат успешно окончаш, увидећеш да су сви други ратови сувишни“.
Задруга и Задругари су стално у рату, њихова је борба непрестана.
Јер је сваки њен члан у рату са самим собом како би бољи и праведнији био.
Отуда ни немамо непријатеља већег од себе самих.
Од малодушја и лењости.
Сила којом се Задруга покреће сила је љубави, јер је љубав сила Божија.
Насилник и силеџија не може бити Задругар.
Војник који брани своју земљу може.
Рећи ће неко: „Мало вас је.“
Док су Задругари Христови, Задруга је силна.
Задруга не намеће.
Задруга верује и разговара.
Онако као се органска пољопривреда клони пестицида, тако се Задруга клони неприродних модела и решења функционисања нашег друштва.
Задруга је енергетски ефикасна, јер заговара модел државе у ком енергија Божја најлакше стиже до сваког грађанина.
Задруга сведочи.
Тражи себи сличне и радује се другачијем.
Оглашени, приступите…
Давор Сантрач
