„Ако верујете да у Србији има шта да се мења, али да нема ко, можда сте у праву, али само док гледате оно што вам је сервирано да гледате. Ако загребете дубље, све што ћете видети јесте да се такви не праве на оним местима где су се правили ови који су владали последње деценије.
И ако га има, тај се данас прави на месту о коме не знамо ништа и кога ћемо, ако се појави, сматрати самониклом биљком.
Та зона коју не контролише нико, из које можемо добити и Валенсу и Хитлера, јесте та Србија коју странци зову тврдолинијашком.
Питате се, ако не виде, како знају да је тврдолинијашка? Просто, они познају ону видљиву сцену, тачно знају шта она испод камена може да породи.“
Жељко Цвијановић
„Данас је најбољи опис стања онај који се ослања на Ничеово разликовање пасивног и активног облика нихилима. Пасивни реактивни нихилизам – то је последњи Човек, потрошачко друштво, политичка коректност, само срећа, само да не боли, итд, а активни нихилизам представљају тзв. фундаментализми.
Важно је да изађемо из овога, зато смо и Бадју и ја, и неки нама блиски, као Агамбен, фасцинирани Светим Павлом. Да не буде неспоразума – сви смо ми радикални атеисти, али нас занима ИДЕЈА СВЕТОГ ДУХА, КАО ЗАЈЕДНИЦА ЉУДИ КОЈИ ВЕРУЈУ.
У томе видимо димензију колектива који не представља либерални, индивидуални свет, а није фундаменталистичка заједница.
Проблем је не само политички, већ еминентно друштвен: КАКО ОСТВАРИТИ НОВУ ДРУШТВЕНУ ВЕЗУ, односно, нов тип колектива (ЗАЈЕДНИЦЕ, прим. Д. П.), не као политичку организацију, већ, радикалније, на нивоу свакидашњег живота?
Како ће то конкретно изгледати?
НЕ ЗНАМ.
Моја теза је да се, ако не дође до нечег новог, ближимо ауторитарном друштву, стању сталног, латентног грађанског рата.“
Славој Жижек
