Свети Сава назива се, у црквеним песмама, „учитељ пута који води у живот“. Кад се упознамо са његовим житијем, уочавамо да тај пут има два смера, а рекло би се један циљ. Први смер је чежња за славом небеском и вечним вредностима, која младог Растка одводи у Свету гору.
И кад би се помислило да се његов животни пут завршава у самоћи монашке испоснице, њега озареност славом Божјом води у динамику овога света. Та динамика се у аскетској литератури назива многометежност и њу Свети Сава својом активношћу преображава. Светлост „сунца мира и љубави“ светитељ није задржао само за себе.
Похитао је да њоме развеје црне облаке мржње, који су се надвили над његовим отечеством. Да завађену браћу помири, да неуке просвети, да немоћне укрепи. Да свима покаже пут ка смислу живота.
Вечне вредности које нам је открио Свети Сава и занавек уградио у биће нашег народа дају нам орјентацију и у многометежности савременог (информатичког) доба. Те вредности изоштравају наш вид и помажу нам, да јасније можемо сагледати и разлучити добро од зла, истину од лажи, добронамерност од подлости. Жито од кукоља.
Благовест Савине науке топи горчину у нашим душама. А, светлост његовог лика се, као у огледалу, одсијава у лицима деце која најбоље знају како се прославља Свети Сава и слава Божја.
