Почетком октобра прошле године Викиликс је објавио нови тајни документ о контраверзном Општем споразуму о јавним услугама о ком тренутно преговарају САД, ЕУ и 22 друге земље које чине 2/3 светског бруто друштвеног производа…ТИСА је највећи од три предложена џиновска мултинационална споразума о трговини. Заједно са ТПП и ТПИП, „три велика Т“ чине нови глобални економски и правни блок. ТИСА је споразум око животно важних индустријских услуга. По подацима Светске банке, услуге чине 75% економије ЕУ, 80% економије САД и већину економије највећег броја земаља. Светска економија креће се ка ускугама оријентисаној економији…Захваљујући документима које је Викиликс објављивао, јавност може видети како се позиција земаља мења.
Како се види из објављених анализа, тренутни текст ТИСА би „повећао ризик од финансијске нестабилности и везао руке владама да одговоре на домаће или светску економску кризу у времену када се сви (осим финансијске индустрије и њених политичких савезника) да нам је потребно више финансијских прописа, не мање. Вредно пажње у документима јесте листа билатералних захтева ЕУ упућених САД, Чилеу, Тајвану, Колумбији, Костарици, Хонг Конгу, Израелу, Јапану, Јужној Кореји, Маурицијусу, Мексику, Панами, Перуу, Швајцарској, Турској. Ови захтеви покривају финансијске услуге, енергетику и рударство, телекомуникације, трговину на морима, јавне набавке, монополе, електронску трговину, домаће законодавство и друго…
Проф. Џејн Келси
Правни факултет Унивезитета Окленд, Нови Зеланд
АНАЛИЗА ТИСА СПОРАЗУМА О ФИНАНСИЈСКИМ УСЛУГАМА
Нови „процурели“ документи ТИСА (Општи споразум о јавним услугама) споразума о финансијским услугама допуна су претходних докумената који су објављивани. Ови документи пружају увид како ће ТИСА, ако споразум буде закључен са овим текстом, повећати ризик од финансијске нестабилности и везати руке владама широм света да одговоре на домаћу или глобалну финасијску кризу у времену када се сви (осим финансијске индустрије и њених политичких савезника) слажу да нам је потребно више финансијске регулативе, не мање.
Суштина ТИСА одредби иде даље од тзв. Разумевања О Финансијским Услугама који су многе, али не све, стране укључене у ТИСА усвојиле као пратећи споразум генералног Споразума о јавним услугама Светске трговинске асоцијације (ГАТС). То је било дизајнирано, у великој мери, од стране финансијске индустрије САД да се промовишу мере које су се потом показале отровним. Покушаји да се правила у СТО промене блокирани су од водећих сила у име Вол Стрита, Лондон Сити корпорације и Токија. Друге ТИСА земље браниле су делић тржишта који су одабрали да покривају, као што су аустралијско управљање фондовима или порески рајеви у Европи и Панами.
Ове земље су се чиниле одлучним да задрже крхку грађевину кредитима храњеног капитализма спонзоришући ново задуживање и намећући глобална правила пословања у корист финансијског сектора, упркос широко распрострањеном сазнању да је то неодрживо и да ће нова криза доћи пре него касније. Економски модел, одржаван правилима „трговине“, такође је неодржив. Прошле недеље је професор Харварда Дени Родрик упозорио да су „фрустрације средње и ниже класе данас укорењене у перцепцији да су политичке елите ставиле потребе светске економије испред домаћих потреба. Умиривање тог незадовољства захтеваће да се ова перцепција обрне. Ако је прогресивна политика пореза да би се смањила неједнакост отежана покретљивошћу корпорација широм света, прво мора однети предност, не друго. Ако су контрафискална и монетарна политика онемогућене краткорочним токовима новца, финансије су те које морају бити сређене. Ако страни инвеститори траже посебну заштиту од домаћег правног система, одговор би требао бити одричан. Више од свега, политичари морају престати да се крију иза глобализације. Студија решења структурних реформи и других политика мора бити направљена на сопственим потребама, пре него на некој претпостављеној шотреби да се „такмичи“ на светском тржишту.“
ТИСА је потребно посматрати у контексту моста ка новим мега-споразумима чији је циљ да ограничи правне моћи влада ка високо либерализованом, нерегулисаном или у најбољем случају благо регулисаном финансијском режиму. Део текста ТИСА о финансијским услугама обједињује грешку да се супротстави овим питањима у Транс – Пацифичком Споразуму о Партнерству (ТПП или ТППА).
Виђени члан Комитета за банкарство амерчког Сената сенатор Елизабет Ворен упозорила је америчке трговинске представнике још у децембру 2014. да „Транс – Пацифичко Партнерство (ТПП) може отежати Конгресу и регулаторним агенцијама спречавање будућих финансијских криза. Са милионима породица које се још увек боре да се опораве од последње финансијске кризе и велике рецесије која је следила, не можемо приуштити трговински споразум који подрива владину способност да заштити америчку економију.“
Игноришући ово, министар финансија САД Џек Лју је рекао: „Врло смо се тешко погађали у ТПП да бисмо добили услове који су врло повољни за финансијске институције САД на светском нивоу.“ Биће занимљиво испратити судбину нове „Глас – Стигал“ повеље коју су сенатори Ворен и Џон Мекејн поднели Конгресу САД, која би поново поставила заштитни зид између основног потрошачког банкарства и спекалутивног високоризичног банкарства, које неће бити дозвољено под ТИСА или ТППА.
Правила ГАТС и ТППА би требала и морала бити поноов размотрена током преговора о ТИСА да обнове право влада да управљају финансијским тржиштима, услугама и производима, поготову са онима која оперишу са „офшора“ кроз банковне системе „у сенци“. Пропуст да се тако уради је озбиљан губитак могућности да владе које које преговарају о овом споразуму буду сматране за урачнљиве.
Горе од тога, правила на која су изгледа пристали или о њима озбиљно размишљају иду даље него ГАТС и ТППА. Извештај за Европски парламент (Лангов извештај) о последицама либерализације финасијских услуга и ТИСА на друге споразуме ЕУ о слободној трговини каже да ће ТИСА поставити нове основе у својим либерализујућим обавезама и нове оквире у смештају података, изворном коду, јавности законодавства и домаћој правној регулативи.
Економски и друштвени ризици нису поверени за 23 преговарајуће стране. Терет последње светске економске кризе неравномерно је пао на земље у развоју које је нису произвеле. „Процурели“ захтеви ЕУ према земљама у развоју у оквиру ТИСА преговора показују да желе да их затворе у екстремнију верзију тог наопаког режима. Друге земље у развоју које ће поднети удар нове кризе нису чак ни део процеса прављења правила која ће повећати те ризике за њих, и суочавају се са наводним циљем ТИСА учесница да правила пословања финансијских услуга врате у Светску трговинску асоцијацију.
Тајност која окружује преговоре о тексту и посебан распоред за земље, као и намера влада укључених у преговарање да не дозволе јавности да види шта су се договорили у корист закључења споразума – наводно у децембру 2016. – је озбиљна абдикација одговорности и урачунљивости.
Оно што следи су само неки од начина на који ће ТИСА ојачати литију ризика који су откривени у ранијим годинама, иако се још увек нису сви сагласили – нити је степен у ком владе могу тражити да заштите свој законодавни простор у својим земљама исти за све:
Свеобухватно покривање – правила покривају „мере“ (законе, прописе, процедуре, одлуке, административне акције или сваку други облик) који се „односи“ (не само „усмерене ка“) на „снабдевање“ (производњу, дистрибуцију, тржиште, продају и испоруку) дуге и неисцрпне листе „финансијских услуга“ (од осигурања и реосигурања до комерцијалног банкарства, трговине дериватима и управљања пензионим фондовима до агенција за кредитни рејтинг и финансијског саветовања), као и набавке, плаћања или употребе тих услуга
Недодирљив статус страних предузећа – „застој“ који ће онемогућити законодавце да донесу нове мере за одређене услуге добављене преко границе, уколико нове мере дају бољи положај локалним добављачима, уколико земља није задржала то право у свом распореду. Свака мера донета по закључењу ТИСА неће се примењивати на финансијске услуге
Превелик да пропадне – владе неће смети да ограничавају величину финансијских иснтитуција. Последњи доказ тог ризика је спекулација да ће Банка Немачке (величине половине немачке економије) можда требати зајам који није у стању да врати од немачке Владе као последицу 14 милијарди долара тешког зајма од америчких власти због свог пословања са токсичним хипотекама током глобалне финансијске кризе
Коцкање са фондовима улагача – никакви „заштитни зидови“ неће бити дозвољени између осигурања, инвестиционог банкарства, банкарства са становништвом да се спречи употреба фондова улагача за спекулативне трговине на тржишту. Као што је наведено горе, постоје покушаји у САД да се поново установи „Глас Стигл“ документ, који је био осмишљен 1933. да спречи такву праксу, али је повучен 1999.
Токсичне финансијске услуге и производи – нове и ризичне нове услуге и производи као оне у центру светске финансијске кризе мораће да буду дозвољене ако земља потписница ТИСА дозволи да буду продаване, омогућавајући да закон не мора да се мења. Највећи део „иновација“ дизајниран је да заобиђе постојеће законе
Недодирљиве стране директоре и менаџере – скорашња „Велс Фарго“ превара у САД показала је како је тешко већ сада више рангиране менаџере и директоре оптужити у случајевима где су потрошачи били систематски варани како би омогућили профит банци. Одговорност постаје још тежа ако немогуће захтевати да виши руководиоци или већина чланова одбора директора буду држављани, што би значило да немају прихватљиве везе са земљом домаћином
Озбиљна ограничења над контролом новца – ништа није урађено да се исправе провизије над контролом новца, иако ММФ и његови истраживачки економисти сада препознају њихову корисност као финансијских стабилизатора и чињеници да су их бројне земље усвојиле као превентивну меру. Задржавање тренутне рестриктивне формулације обесмислиће превентивне мере и сузити простор за мере спасавања
Самоконтрола предузећа која измичу прописима – приватне берзе трговина „фјучерс“ угооврима које имају монопол над различитим активностима су очигледно омануле да спроведу ефикасну супервизију или дозволе чак и најблажу над својим члановима, па ипак ништа није учињено да их се заузда – они просто морају да дозволе страним играчима да им се придруже
Финансијске лисице у правном кокошињцу – у име „транспарентности“ неке земље желе финансијској индустрији гарантовано право улаза у предложену нову регулативу и право да се жале да финансијско законодавство није вођено на „разуман, објективан и непристрасан“ начин
Препреке за заштиту потрошача – Такозвани „пруденцијални рез“, који је заправо одбрана од мера које би владе могле преузети на заштити њиховог финансијског система и финансијских институција, ограничен је у обиму тако да не дозвољава превентивне мере и садржи кружну обавезу по којој мере заштите не смеју бити употребљене да би се избегле обавезе из Уговора. Нема заштите од важних „не-пруденцијалних мера“, као што су заштита потрошача и предаторско позајмљивање
Агресивна „офшор“ продаја – Обавезе да се дозволи снабдевање управљања фондовима уједињених инвестиционих шема, услуга финансијског саветовања или помоћних услуга у осигурању ( на пример, договор око тужби) из „офшор“ зона, биће дозвола „офшор“ фирме да се укључе у делатности које је индивидуалном потрошачу скоро немогуће пронаћи на другој адреси и које је домаћем законодовству скоро немогуће успешно пратити или казнити
Неуспешна заштита података – владе не могу ограничити пренос података о новчаним трансферима за обраду података у „офшор“ зонама када је та обрада неопходна за обављање уобичајених послова. Иако је владама дозвољено да усвоје правила заштите приватности,, не морају то да ураде тако да подаци обрађени у земљама као што је САД неће имати ефикасну заштиту приватности. Изузетак у ГАТС не обезбеђује додатно умирење, пошто се његова циркуларна дозвола заштите личне приватности и поверљивости примењује само када није у спротности са споразумом
Спорови између инвеститора и држава су још могући – док сама ТИСА не дозвољава страним инвеститорима да туже због повреде правила, далекосежна ТИСА правила би могла створити облик „основаних очекивања“ која траже да би осигурали кроз инвестициона поглавља у другим споразумима о слободној трговини или билатералним споразумима о улагању
ДВА СЛОНА У СОБИ
Сједињене државе: Право да држе податке о пословању у „офшор“ зонама
Сједињене државе инсистирају на правилу које ће забранити земљама да траже да подаци о пословању остану унутар њихових земаља. Министарство финансија Сједињених држава супротставило се укључивању такве дозволе у ТППА, изгледа по наредби федералне агенције за Безбедност и размену. По Петерсон Институту , законодавчев ауторитет је првенствено територијалан, пошто желе да буду способни да задрже податке и ресурсе у случају злоупотребе или да задрже финансијску кризу. Свака влада могла би радије желети да глобални конгломерати задрже минималан капитал и одређене пресудне информације под њеном ингеренцијом. Кад глобални финансијски конгломерат омане, свака влада могла би пожурити да учини шта може да осигура да њени учесници у конгломерату буду плаћени. Под тим околностима, није изненађујуће што владе брину око сопствене способности да спрече или решавају кризе, реагују на злоупотребе у новчаном или протоку података – или, на пристојнији начин, умире своје грађанство – када корпорације могу шмугнути са добрима и подацима ван њиховог домета.
Лобисти Вол Стрита радили су прековремено да обезбеде да забрана захтева да се финансијски подаци задрже унутар земље буде услов да Конгрес САД одобри ТППА. Федерална агенција за трговину је инсистирала на томе да текст ТППА не може бити поново разматран. Алтернативна „закрпа“ је да се убаци забрана у ТИСА, која ће обавезивати те земље, и да осигура од „бочних“ уговора не-ТИСА земаља. Ово је представљено као свршен чин , тако да друге земље немају право да кажу „не“.
Лангов извешта за Европски парламент примећује: „Било да је реч о продужавању забрана на изнуђеној локализацији података и изворном коду (у поглављу електронске трговине) на финансијске услуге је важно и осетљиво питање и за очекивати је да ће неки актери ТИСА процеса чврсто инсистирати да оне буду примењене и на финансијске услуге. Ако се то догоди, биће то крупан преокрет.“ Сједињене државе ставиле су законски предлог ТИСА на сто у јуну ове године. Тачан текст је предмет изузетне тајности и у САД, и не појављује чак ни у „процурелом“ тексту о финансијским услугама. Неке ТИСА земље су назначиле да би се могле не противити, примећујући да није одбачено у ТППА споразуму јер САД никад нису ни тражиле. Нити су то учинили законодавци у земљама у којима ће се примењивати ТИСА, иако је Европска организација за заштиту потрошача то учинила.
ЕУ: корак уназад на превентивној заштити
Недавни споразуми о слободној трговини ЕУ са земљама Карипског форума, Вијетнамом и Канадом укључио је неке важне кораке на превентвним моћима финансијских законодаваца мењајући уобичајени текст употребљен у ГАТС и већини других споразумао слободној трговини.
Договор између Канаде и ЕУ (ЦЕТА) проширио је језик до отворено заштитничких мера које се односе на заштиту инвеститора и осигураника којима се дугује повереничка дужност; безбедност, очуваност и финансијска одговорност појединачних финансијских институција; интегритет и стабилност финансијског система. Законодавци могу забранити одређену финансијску услугу или активност из заштитничких разлога, доказујући да је не – дискриминаторска. Најзначајније је што су уклоњене „кружне“ квалификације да заштитне мере не смеју бити употребљене да би се избегле обавезе из уговора. ЦЕТА такође садржи Анекс који зацртава саветнички процес у случају спора, и високе принципе и претпоставке, које укључују да : „они који примењују ове принципе треба да се сведу на највишу могућу меру на законодавство и праксу присутну у законодавствима уговорних страна и одлуке и чињеничне одреднице, укључујући процене ризика које су сачиниле власти које регулишу финансијске законе“.
Европски парламент изразио је снажно становиште да „никаква нова обавеза не сме бити преузета која би угрозила финансијско законодавство ЕУ и терала ЕУ да се окрене од побољшаног законодавног оквира за финансијски сектор или спречава ЕУ да користи закон да обори на земљу прекомерно преузимање ризика финансијских инситуција.“ Упркос томе, ЕУ се у ТИСА споразуму вратила дубоко погрешној и потенцијално самоукидајућој „брижној“ заштити у ГАТС. Лангов извештај Европском парламенту означава да: „ постоје неки аспекти ( позиције обезбеђења и изузетака) који не одражавају тренутно најбољу праксу (упоређену, на пример, са мерама заштите у ЦЕТА). Тамо где је то случај, ТИСА може имати утицаја на успешну правну заштиту обезбеђену у споразумима о слободној трговини чије су ТИСА чланице уговорне стране“.
Примена статуса најповлаћеније нације и Бечке конвенције на тумачење уговора, значи да ће заштите у ЦЕТА бити обесмишљене уколико се две земље тако договоре у „бочним“ уговорима.
Много већа брига је да је ЕУ наустила дуго захтевани поновни покушај да поправи проблем са проблематичним мерама заштите у ГАТС и другим споразумима о слободној трговини и одрекла се своје улоге и одговорности да би потигла мали степен поновне успоставе равнотеже у признавању, економских, друштвених и развојних ризика које високо либерализовани, бесправни и глобално интергрисани финансијски систем поставља пред Европу – и свет.
Анализа преузета са сајта Викиликс
Превод са енглеског за „Искру“: Д.С.
