За Друга

santracd.png

Христос се роди, другови и другарице у Христу!

У озрачју витлејемске звезде, обасјана новим сјајем пред вама је нова „Искра“ као плод и труд новог обличја наше мисли, Задруге која Господњом вољом почиње својим животом у благим данима када славимо рођење Богочовека.

По ставовима и облику непромењена, у другачијем обличју јер не може „ново вино у мехове старе“.
Зашто Задруга и зашто „за друга“?

Задруга је организација верујућих хришћана која у већ поодмаклом 21. веку покушава дати одговоре који је стварни интерес њених чланова, ње саме.

Њој блиских и њој далеких; српског и других народа који живе у Србији и земљама њој блиским и њој далеким. Тим редом, јер је тај ред органски и животан.

Јер су наше вертикала и хоризонтала крстолике.

Наше мисли почињу и завршавају се Богом.

Ако се насмејао неко, нек пажљивије прочита.

Задруга ће одговоре дати, сведочити оно у шта верује и понудити свету.

Даље од тога није њено.

Ко је може чинити?

Верујући добре воље.

Зашто „за друга“?

За друга као за Другога.

Јер мој и идентитет сваког Задругара не постоји без Другога.

Он се испуњава и врхуни у литургији, али живи у служењу породици, комшијама, Задрузи, месту у ком живимо, народу којем припадамо и држави у којој живимо.

За другог и као за „другачијег“.

Као за Самарјанку, као за римског војника који је прогледао кад је пробо копљем Христа.
Служити Другачијем нудећи му пута и одговоре које тражи увек спремни да га пригрлимо.

Не гордећи се спремни да прихватимо добронамерну исправку.

Јасно је из свега реченог да мржње у нама нема и да је неће бити.

Други и другачији нису нам непријатељи.

Непријатељи, пак, највећи пријатељи су нам, јер ћемо кад склонимо скраму непотребне мржње са њихових речи, у њима препознати савет и поправити себе.

У чему је борба Задруге, онда?

Ми смо потомци оних који су слушали Светог владику Николаја Српског кад је рекао: „ Хоћеш ли да дођеш до слободе ратом, онда поведи рат против самог себе, па ако овај рат успешно окончаш, увидећеш да су сви други ратови сувишни“.

Задруга и Задругари су стално у рату, њихова је борба непрестана.

Јер је сваки њен члан у рату са самим собом како би бољи и праведнији био.

Отуда ни немамо непријатеља већег од себе самих.

Од малодушја и лењости.

Сила којом се Задруга покреће сила је љубави, јер је љубав сила Божија.

Насилник и силеџија не може бити Задругар.

Војник који брани своју земљу може.

Рећи ће неко: „Мало вас је.“

Док су Задругари Христови, Задруга је силна.

Задруга не намеће.

Задруга верује и разговара.

Онако као се органска пољопривреда клони пестицида, тако се Задруга клони неприродних модела и решења функционисања нашег друштва.

Задруга је енергетски ефикасна, јер заговара модел државе у ком енергија Божја најлакше стиже до сваког грађанина.

Задруга сведочи.

Тражи себи сличне и радује се другачијем.

Оглашени, приступите…

Давор Сантрач

Подели са другима