Као последњи Мохиканац, у истоименом роману Џона Фенимора Купера, осведочени антикомунист и родољуб грађанске земље Србије, Б. Карапанџић верно бележи хронику братоубилачког рата, под окриљем германских окупатора. Он то чини под виделом Истине, која допире у све сенке таме и инфлагранти греха и злочина вајних родољуба.
У волуминозној књизи (446 страна), уз позамашну библиографију (37 књига), садржај особеног уџбеника „Грађански рат у Србији” обилује познатим и до сада непознатим догађајима похрањеним у тајним светским архивима.
У 16 позамашних поглавља налазе се бројна сведочанства и осврти на догађаје минулог рата, која нису била доступна широком аудиторију света, посебно у Србији.
По сентенцији да историју пиши победници, истина је била окована у тешка гвожђа и букагије, које су се дубоко засецале у дух чојства и јунаштва. Све је било срачунато у одбрану злочиначке комунистичке идеологије, која је невиђеним терором уништавала вековне тековине Карађорђеве Србије.
Уз поруку да је ова особена књига намењена будућим поколењима Б. Карапанџић, као историк и надасве учесник тог Грађанског рата, истиче да је крваво и крвљу писана,чиме се може сматрати меродавном и аутентичном.
